Наши ученици су имали запажену поставку. Инспирисани личношћу великог научника, показали су модел који симулира Кеплерове законе led диодама представљајући Земљу и планету Сунчевог система, демонстрирали су Ератостенов метод за одређивање полупречника Земље, показали модел црне рупе, представлили неколико perpetuum – mobila, Ван дер Графов генератор, прецесију Земљине осе, идеалан резервоар који је Миланковић осмислио по узору на античку клепсидру.
Учествовали су: Тешовић Никола II-4, Рајковић Данило II-4, Маричић Вук II-4, Обреновић Марко II-4, Ђорђевић Ђорђе I-4, Мићић Марко I-4, Јовановић Алекса I-4, Ђорђевић Ирена III-1, Дробњак Анастасија III-1, Никетић Наталија II-1, Ђукић Никола II-1, Крагуљац Ана III-1, Новаковић Катарина III-1, Чумић Милица III-1 и Јовићевић Никола III-4.
Милутин Миланковић је био велики научник, али и узвишени стваралац чији пут кроз васиону и векове стреми много даље од одредишта научне мисли.
Најзначајнији српски научник који је своју каријеру провео у Србији, академик и професор Универзитета у Београду, Милутин Миланковић, снагом свог талента, али надасве, упорним и систематским радом, исказао се у низу научних дисциплина: математици, климатологији, метеорологији, астрономији, геологији, геофизици, географији и грађевинарству.У свету је познат као аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба.
Иако се одвојио од грађевинарства и кренуо путем изучавања проблема ледених доба, грађевинарство је, ипак, било његов позив, али и његова страст.
Своју градитељску делатност у Србији крунисао је пројектовањем деветнаест армирано-бетонских мостова преко реке Тимок, на изузетно тешким теренима, којима и данас пролази пруга Ниш-Књажевац, објектима за потребе Команде ваздухопловства, Ковнице новца у Топчидеру и многим другим грађевинама.
https://www.facebook.com/Prirodno-matemati%C4%8Dki-fakultet-Kragujevac-1636864726329387/