Од табле до таблета



Од табле до таблета

У Гимназији Свети Сава је, 26.12.2023. године, одржан јавни час ,,Од табле до таблета“.

Неки човек пише на машини љубавно писмо
и машина одговара човеку својеручно
и уместо примаоца.
Толико је савршена та машина
Машина за продају чекова и љубавних писама
И човек удобно смештен у својој машини за
становање чита машини за читање одговор
машине за писање….

из песме
,,Љубав на роботски начин“
Жак Превер
( настала око 1920.године)

У Гимназији Свети Сава је, 26.12.2023. године, одржан јавни час ,,Од табле до таблета“.  Час су припремили ученици одељења II4  и проф.физике, Гордана Варница. Тему је најавила матуранткиња школе, Дуња Радуловић, једна од учесница Конференције о образовању у време вештачке интелигенције недавно одржане у Палати Србија.

            Тема часа је био приказ еволуције наставних метода и наставних средстава кроз неколико примера. На часу је приказано неколико апликациja  дизајнираних тако  да претварају паметни телефон у свеобухватну научну лабораторију. Користећи могућности уграђених сензора паметног телефона могуће је поуздано измерити низ физичких величина. Осим тога, ту је и платформа за прикупљање, визуелизацију, снимање и извоз података, што није могуће класичним мерним инструментима. Међу најпопуларнијим је FizziQ. Помоћу ње ученици су демонстрирали Доплеров ефекат и мерење релативне  брзине пријемника и предајника, као и мерење јачине светлости – луксметром. Некада скупи и недостижни колориметри, инклинометри, акцелерометри други, одједном су се нашли у мобилном телефону.

            Чaс је био прилика да нам ђаци представе и низ апликација које се могу користити у свакодневном животу: Serist, Dumpster, DarkSky, Pocket, Duolingo, Calm, Journey, SecondEveryday.

            Потом смо имали прилике да испробамо и неке од астрономских апликација, као што су Star Walk, Universe, Sky Safari, ISS Detector. Говорећи о предностима појединих примена, објашњени су појмови циркумполарне и антициркумполарне звезде. Затим смо направили механички модел двојних звезда ( од две LED лампе различите јачине светлости, на ротационом диску) и погледали апликацију GeoGebra којом је могуће илустровати многе апстрактне појмове у настави природних наука.

            На часу смо користили 16 таблета на којима смо инсталирали све потребне алате. Били су ту и Data Harvest loggeri и сензори за мерење температуре, притиска, влажности ваздуха,  pH вредности, колометри и др.

            Затим се говорило о атрактивним методама  коришћењa АI у образовању 

https://onlinedegrees.sandiego.edu/artificial-intelligence-education/
https://ahaslides.com/sr/blog/15-innovative-teaching-methods/#AI

            али и у послу

ChatGpt, Midjourney, Codeium, Tome, Namelix, Fliki, Codeium, Writesonic, Riffusion, Looka, Copy.ai, Piggy Quiz Maker, Andi i ostale.

            Велику пажњу изазвала је теорема о бесконачном мајмуну.

Теорема бесконачног мајмуна тврди да ће мајмун, ударајући насумично по тастатури писаће машинe, у бесконачном временском периоду готово сигурно исписати дати текст, као што су сабрана дела Вилијама Шекспира.

            Претпоставимо да писаћа машина има 50 тастера, а реч коју куцате је банана. Ако се случајно и независно притисне тастер, то значи да сваки тастер има једнаке шансе да буде притиснут. Затим су шансе да је прво укуцано слово ‘Б’ 1/50, а шансе да је друго слово а такође 1/50, и тако даље. Дакле, шансе за првих шест слова правописа банана је

(1/50) × (1/50) × (1/50) × (1/50) × (1/50) × (1/50) = (1/50)6 = 1/15 625 000 000 ,

Мања од један у 15 милијарди, али не и нула, а тиме и могући исход

            Од идеје теореме о бесконачном мајмуну, преко тезе о томе да ће свако од нас имати сопственог робота, завршили смо необичан час уз снимак концерта Hatsune Miku – имагинације настале далеке 2007.године чије име, како смо на часу сазнали,  значи „први глас из будућности“.

            Школе већ одавно нису места где уче само ученици. Сведоци смо времена у коме се наставник и ученик све више удаљавају јер одавно не говоре истим језиком. Но, овакав вид школске активности је био прилика да се тај јаз умањи и да се, на опште задовољство, наставна грађа интерпретира на модернији начин.

            Недавно је Центар за промоцију науке одржао трибину Будућност рада или будућност без рада: „Док економисти анализирају области рада и занимања која би највише могла бити погођена, многи футуристи предвиђају будућност у којој влада масовна незапосленост услед примене технологија заснованих на вештачкој интелигенцији“ – jeдна је од идеја која се могла чути на панел дискусији (серијал „AI под звездама“)

Са часа је проистекла и идеја за поставку на Гимфесту:  филмови о роботима https://svijetfilma.eu/najboljih-sf-filmova-s-robotima/ | Svijet filma