Данас је Гимназија ” Свети Сава” Пожега обележила Међународни дан људских права, 10. децембар. Овом приликом поставили смо линк са онлајн материјалом за ученике/це и текст на тему Људских права. Циљ нам је да подстакнемо разумевања значаја и механизама за заштиту и унапређење људских/дечјих права.
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Међународни Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права. Декларација по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света, „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације. Није била правно обавезујућа већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и о економским, социјалним и културним правима. Поред овог глобалног нивоа заштите људских права који се остварују кроз инструменте УН за развој и заштиту људских права на европском регионалном нивоу од нарочитог је значаја Конвенција о заштити људских права и основних слобода Савета Европе, донета 1950. године која не само да штити основна људска права и слободе већ установљава и механизам наџора над њиховим остваривањем и заштитом.
Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.
Иако се постојећа ситуација по питању људских права може чинити лошом или неприхватљивом то не значи да се одговори никада неће наћи, или да се људи никада неће сложити. Постоји много одговора и сваким даном их је све више. О питању ропства интензивно се дискутовало пре 200 година а данас је забрана ропства општеприхваћена, нико чак то више ни не доводи у питање. Затим, право гласа за жене је изазивало јаке емоције и контраверзну дилему и било је главно политичко питање пре 100 година. Дакле, развој одређених питања ипак иде у једном узлазном смеру, и требало би да будемо сигурни да ће многе данашње дилеме сусрести своје одговоре. У међувремену, морамо наставити да стварамо своје властито мишљење и да се вратимо суштинским вредностима: једнакости и људској вредности.
Уколико желимо да се нешто промени, требамо да кренемо од самих себе. Запитајмо се колико нас је ове године помогло социјално угроженима, да ли је неко послао новогодишњи пакетић деци без родитељског старања или Сигурној кући? Није једини вид борбе за људска права причање о томе, и седење скрштених руку кривећи државу, и власт. Запитајмо се шта ми као индивидуе можемо да урадимо. Будимо пример у породици, у школи или на послу. Подржимо разне акције и учествујмо у њима. Освестимо друге у својој околини. Што је најважније, немојте скретати поглед или спуштати ролетну уколико видите да је неком потребна помоћ. Ако свако уради оно мало што је до њега, заједно се може постићи много.
Линк ка филму ,,Подстицање демократске културе у школама”: https://onedrive.live.com/?authkey=%21AKQ%5FNMPYlhYbNnc&cid=6D3648C5711E1EFF&id=6D3648C5711E1EFF%2116464&parId=6D3648C5711E1EFF%2116324&o=OneUp
