„Да сам ја неко“

За разлику од ранијих година, овогодишња Светосавска изложба посвећена је техници колажа и могућностима које пружа дигитална графика. Последњих година фотографија је била медиј којим су ученици одговарали на тему Светосавских изложби.

Међутим, мноштво програма за обраду дигиталне фотографије, чиниле су да композиције кокетирају са различитим ефектима, који су их удаљавали од слојевитијег промишљања у оквиру задатог концепта у корист заводљивих визуелних целина. Стога је ово био и основни разлог што смо се одлучили за колаж као једну од техника традиционалног ликовног изражавања, која пружа могућност игре, провоцира асоцијативним односима слике и текста, комбинује цртеж и слику, пружајући могућност свим ауторима да уверљиво одговоре на задату тему. Такође, користећи предност дигиталних алата којима наши ученици владају, дигитална графика омогућава сличне игре као колаж, с том разликом што се композиција да лакше контролисати, мењати, али и допуњавати формама и рукописима позајмљеним из скоро немерљивог елекртонског ресурса.

Тема овогодишње изложбе „Да сам ја неко“ подстакнута је истоименом композицијом сарајевске групе „Индекси,“ која ни данас није изгубила ништа од своје актуелности. Провоцирајући својим садржајем имагинацију на тему савршеног света, ученици су створили велики број ликовних композиција у којима су се могли читати различити универзуми жеља који неретко указују на тзв. општа места среће. Актуелизован у време даде и надреализма, авангардна природа колажа и у овим радовима допринела је могућности да се кроз ову технику испричају приче које указују на став аутора о задатој теми. Тако је и у овим радовима концепт идеалног света поистовећен како са личним представама о истом, тако и са пожељном сликом коју диктира ера либералног капитализма и инстанграм културе.

Након селекције више од 300 радова, стручни жири у саставу Валерија Арсов (наставник ликовне културе), Теодора Марковић (студент завршне године графичког дизајна на Факултету савремених уметности у Београду) и Нина Катић (ученица Техноарт – школе за машинство и уменичке занате у Београду) одлучио се да награде додели ученицама Теодори Гачановић (прва награда), Ђурђији Јотић (друга награда) и Милици Гачевић (трећа награда). Првонаграђена Теодора Гачановић, користећи технику колажа, врло слојевито и уверљиво увела је нас у свет који подразумева култивисане цивилизацијске вредности, где јасно апострофира значај уметности, науке и рафинираног окружења. У симболичком смислу (колажирајући фрагмент Микеланђелово фреске са таванице Сикстинске капеле) недвосмислено је подвучена одговорност према Богу, који је тај свет створио и који је удахњујући живот човеку, дао му да истим влада. Упркос различитим визуелним садржајима, Гачановићева је успела да оствари ликовну целину, на начин који приличи много зрелијим ствараоцима. Рад Ђурђије Јотић, ликовна је ода младалачке радости, са сетним призивањем ранијих времена на чије се вредности данас указује. У ликовном смислу, реч је о прочишћеној композицији, која садржај смешта у за њега посебно конструисан идеалан пејзаж замишљеног света. Милица Гачевић се у свом раду директно ослања на текст песме „Да сам ја нетко“, поигравајући се са вербалним и визуелним значењима које ће подредити врло естетизованој целини. Упркос коришћењу дигиталних алата, у раду је видљив рукопис аутора дат кроз немаран цртеж којим се повезују форме различитог симболичког значења.

Посматрајући изложбу у целини, радује чињеница, да користећи могућности богатог ликовног израза, сваки од ученика, аутора, према свету који их окружује има позитиван став. С друге стране, забрињава да су на конкурс за изложбу пристигли и они радови који пропагирају скоро искључиво стандарде популарне културе и инстант забаве, без критичког односа према ономе што такве вредности нуде. Имајући ово у виду, ову изложбу сматрам и својеврсним истраживањем који за предмет има слику идеалног света сачињену према концепту младих.

Излагачи: