Чланови секције обележили су 12.02.2024.год Међународни дан влажних станишта предавањем које су одржали у одељењу IV3 на редовном часу а све у оквиру наставне теме Екологија.
Јелена Илић, Сандра Јаћимовић, Ивана Божић одржале су предавање и презентацију обрађујући веома занимљиве теме Цветања реке Тисе и Интродукција даброва у Засавицу. Предавање је одржано на редовном часу биологије четвртог разреда природно-математишког смера што је у вези са наставним темом Екологија коју ученици овог смера изучавају. Предавању су присуствовали чланови Еколошке секције ,професорке Гордана Варница и Биља Баковић.
Предавање је отворила Јелена Илић која нас је обавестила да је 2.фебруар Светски дан влажних станишта која су на међународном нивоу заштиђена Конвенцијом о влажним подручјима од међународног значаја познатија као Рамсарска конвенција чија потписница је и Србија.Влажна станишта се простиру на површини од 2,5 милиона квадратних километара у целом свету и обухватају 2400 заштићених подручја.У Србији има таквих 11 подручја и то: Лудошко језеро,Власина,Обедска бара,Пештерско поље,Слано Копово,Засавица,Росуља,Царска бара-Стари Бегеј,Лабудово окно,Ковиљско-петроварадински рит,Ђердап.
Затим нас је Ивана Божић упознала са живим светом Специјалног резервата природе Засавица који је проглашен специјалним резерватом 1997.год, а 2009 .год и мочварним екосистемом Рамсарском конвенцијом. 1903.год последњи дабар је убијен у овом подручју. Убијани су из више разлога које нам је Ивана објаснила,али су априла 2004.год интродуковани(враћени) на ово подручје и то 35 јединки из Баварске,а затим још 40 јединки на подручје Обедске баре и сада у Србији популација даброва броји 3000 јединки.
Затим нас је Сандра Јаћимовић повела на путовање дуж Тисе и испричала причу о Тиском цвету . Реч је о инсекту (Palingenia longicauda) који спада у водене цветове и који живи само на овом подручју ,а спада у највеће представнике водених цветова Овај изузетни феномен може се пратити на Тиси код Новог Бечеја средином јуна око 17сати када температура воде пређе 20 Целзијусових степени. Из дубине реке ,из муља, излазе женке и мужијаци који се метаморфозирају из ларви у адулте,паре изнад реке неколико сати. За то време не једу,мужијаци умиру,а женке полажу јаја у муљ у коме остају наредне три године. Овај редак феномен је атракција за домаће и стране туристе и љубитеље природе,а и легенда каже да се током цветања Тисе испуњавају љубавне жеље онима који пусте низ Тису запаљену свећицу на лицидерском срцу.
