Протекле радне недеље, у одељењима првог разреда, пројектован је филм ,, Путник кроз васиону и векове“ ( Привредна комора Војводине и Удружење Милутин Миланковић), као осврт на дело чувеног научника.
Најмлађи ученици су имали прилику да се упознају са основама астрономије, климатологије, геофизике и небеске механике, али и да истраже Месечев глобус из далеке 1967. (глобус Луни), нађу Миланковићев кратер, затим се упознају се са армиларном сфером, причају о пројекту Lunar space elevator, телескопу Џејмс Веб и вестима које са њега стужу.
(http://astro.matf.bg.ac.rs/beta/index.php?lang=cyr&dir=about&page=heritage)
,,Милутин Миланковић (1879 – 1958) је једно од најславнијих имена у светској климатологији. Рођен је 16.маја 1879. године у кући угледне породице Миланковић у Даљу код Осијека. Миланковићеви преци дошли су у Даљ у време Велике сеобе Срба 1689 – 1690. године под патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
На формирање Милутинове личности утицали су Урош Миланковић, брат Милутиновог деде Антонија, судски официр у аустријској војсци, деда Мита, такође брат Милутиновог деде Антонија, генералштабни пуковник, чика Андра Радовановић, главни инжењер Шкодиних фабрика у Прагу; ујка Васа Муавчевић, човек свестраних способности, који је Милутина много чему научио, али му је првом реду био узор доброте и Милутинов отац Милан. Поред поменутих снажних интелектуалаца, утицај је имала и сама очинска кућа у Даљу, као и Дунав, који сасвим близу протиче што се види из једне његове забелешке: „Када је пала ноћ, а на небу се појавиле звезде, у оном безброју који се само виђа у слободној природи, Дунав је изгледао лепши, тајанственији и величанственији но преко дана. А када га обли месечина, био је чаробан. Било је уживање седети у нашој башти, посматрати његове сребрне талашчиће и слушати његов шум. С оне стране његове мешала се са тим шумом песма хора безбројних певача. То су биле жабе… Радо смо слушали ту музику. Она је била химна животу, природи и вечном звезданом небу над нашим главама“.
Миланковић је написао и више књига намењених првенствено настави на универзитету: „Основе небеске механике“, „Историја астрономске науке од првих почетака до 1927.“ и „Астрономска теорија климатских промена и њена примена у геофизици“ , али и научне бестселере свог доба: „Кроз васиону и векове“и „Кроз царство наука“.
Књигу „Кроз васиону и векове“ чине писма пријатељици. Путовање кроз васиону и векове је трагање за животним, историјским и бескрајним смислом оних творевина, људи и места које је Миланковић као научник изучио, али је оно у ствари и трагање за самим собом. Миланковић прича о местима, а мисли о бескрају, говори о времену, а размишља о бесмртности, да би, разговарајући са својим претходницима, својом пријатељицом и својим читаоцима, дошао до свог правог ја, јер „у нама живи целокупна историја живота на Земљи“.
Књига „Кроз царство наука“ представља природни наставак претходне и настала је у време тешких ратних прилика. Препоручујем читаоцима, посебно младим, који желе да упознају развој људске мисли у последњих неколико миленијума, да свакако прочитају ову књигу, јер ће из разговора Миланковића и Дарвина, Фарадеја, Ота Герикеа, као и из маштовитих расправа које су стари грчки мудраци међусобно водили, лакше разумети суштину њиховог стваралаштва.“
( одломак из матурског рада Иване Балчак, 2010.год.)
,, Велике идеје могу настати у малим срединама.
Величина и сјај колевке не одређују судбину новорођенчета“
